Hatha and Tantra yogas have designed a loaded description of the anatomy with the refined or Electricity body, which includes the differing types of energies, the nadi Power channels and chakra Strength facilities. These yogas have also made a variety of techniques to boost, cultivate and direct this spiritual energy.
Ako se smatra da su praljudi »potpuni ljudi«, iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja, kao i da su upražnjavali određene obrede. Jer, kako smo već istakli, iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. Drugim recima, ako postavimo pitanje »religioznosti« ili »nereligioznosti« preistorijskih ljudi, zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma, kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. Ali reč je o nesporazumu, jer u ovom slučaju ono što valja imati u vidu nije anatomsko-osteološka struktura praljudi (koja je, sasvim izvesno, slična odgovarajućoj strukturi kod primata» već su to njihova dela; a ona ukazuju na inteligenciju koja se može definisati samo kao »ljudska«. Anj ako se danas slažemo oko činjenice da su praljudi imali »religiju«, teško je, (možda) i nemoeuće, jasno odrediti kakav je bio njen sadržaj. Ipak, istraživači nisu sasvim bespomoćni; postoji, naime, izvestan broj »dokumenata-svedočanstava« 0 životu praljudi i nadamo se da ćemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno značenje.
For all pranayama (other than Kapalabhati), the breath is sluggish and continual, breathed in and out with the nose and down in the belly. generally sit that has a straight backbone and also a peaceful entire body. While you are practising pranayama, Enable go of any ideas by specializing in the respiratory associated with the pranayama.
U svakom slučaju, posle tog poslednjeg poduhvata, odnosi Ela i Baala se menjaju. Pored toga, struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi, dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. El seda na zemlju, čepa svoje odelo, udara se u grudi i nagrđuje lice; ukratko, on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu. »Baal je mrtav! povika on, šta će biti s mnoštvom naroda?« 40 Iznenada, El kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. On se ponaša kao pravi bog kosmokrata; postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. El traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja, namesto Baala. Ašerat određuje Atara, »Strašnog«, ali on, kada se popne na presto, uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo, i priznaje da ne može biti kralj. U međuvremenu, Anat odlazi da potraži telo. Kada ga pronađe, uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu. Pošto ga je pokopala, ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. Posle izvesnog vremena, Anat susreće Mota. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče; kroz sito ga proseja; vatrom ga spali; mlinom ga samle; poljima ga raseja i ptice ga izedoše«.
razlikuju od ljudskih bića po tome što nastavljaju da delaju i posle svoje smrti. Posmrtni ostaci heroja imaju značajnu magijsko-religioznu moć. Njihovi grobovi, njihovi posmrtni ostaci, njihovi kenotafi, deluju na žive tokom dugih vekova. Na neki način moglo bi se reći da se heroji približavaju božanskoj prirodi zahvaljujući svojoj smrti: oni uživaju neograničenu postegzistenciju, koja nije ni larvalna ni čisto duhovna, nego se sastoji iz preživljavanja sui generis, budući da zavisi od ostataka, tragova ili simbola njihovih tela. U stvari, i to nasuprot opštem običaju, posmrtni ostaci heroja sahranjivani su unutar grada; bili su prihvatani čak i u svetilištima (Pelops u Zevsovom hramu u Olimpiji, Neoptolem u Apolonovom hramu u Delfima). Njihovi grobovi i kenotafi predstavljaju središte herojskog kulta: prinošenja žrtve propraćenih obrednim jadikovanjem, obredima oplakivanja, »tragičnim horovima«. (Herojima su prinošene iste žrtve kao i bogovima podzemlja, a razlikovale su se od žrtava prinošenih olimpijskim bogovima. Za Olimpljane su žrtve ubijane grla okrenutog prema nebu, a za heroje i bogove podzemlja grla oborenog prema zemlji; žrtva za Olimpljane morala je da bude bela, a za heroje i bogove podzemlja crna, a spaljivana je u celini, nijedan živi čovek nije trebalo da jede od nje; olimpski žrtvenik je bio klasičan hram, iznad zemlje, ponekad i na nekoj uzvisini, a žrtvenik heroja i bogova podzemlja nisko ognjište, podzemna pećina ili neki aditon, koji je, možda, predstavljao grob; Olimpljanima su žrtve prinošene za Sunshinečanih jutara, a herojima ili bogovima podzemlja uveče ili usred noći.
79. Asketi i ekstatičari: »muni«, vratja« Ako obredna trpljenja čine integralni deo vedskog kulta, ne treba izgubiti iz vida prisustvo drugih vrsta asketa i ekstatičara, koji jedva da su i pomenuti u starim tekstovima.
Postojanje sličnih predstava potvrđeno je u širokom rasponu i na različitim stupnjevima kulture. Kako god bilo, isti autor priznaje autentičnost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena, gde su uz skelet položena i četiri tajanstvena predmeta koja su nazvana »zapovedničke palice« (nav. delo. str. 63). Prema tome, barem izvesni grobovi nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke posebne aktivnosti posle smrti. 11 Ukratko, možemo zaključiti da grobovi potvrđuju verovanje u zagrobni život (što je već bilo naznačeno korišćenjem crvenog okera) i da donose neka dopunska objašnjenja: sahranjivanje u smeru istoka, što označava nameru da se sudbina duše usaglasi • Novija arheološka otkrića su pokazala da je hematit bio vađen u jednom rudniku u Svazilendu još pre 29.000 godina, a još pre forty three.000 godina u Rodeziji. Eksploatacija hematita se u ovim rudnicima Afrike nastavila tokom desetina hiljada godina. Otkriće slične eksploatacije pored Balatonskog jezera, oko ~ 24000, prikazuje tehnološtke mogućnosti paleolitskih ljudi i raširenost njihovih komunikacija. Up. R. A. Dart, »The antiquity of mining in South Africa«; »The start of Symbology«, str. 21 i dalje. 10 Prema Leroa-Guranu, reč je o »hrpi otpadaka hrane na kojoj je, verovatno bez neke namene, a svakako deplasirana, ležala jedna ljudska relikvija« (str. 57). eleven Dodajmo da su drugi naučnici smatrali da je broj autentičnih »dokumenata« pronađenih u grobovima mnogo veći.
Moguće je, međutim, utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost; vizije, Apolonov prvenstveni dar, daruju vernicima boga te iste opsene. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama, »vizije« koje dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje; najzad, just one dovode do »mudrosti«. Valter Oto (Walter Otto) primaryćuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha« 21 a to je posebno tačno za šamanski zanos. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj; najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. Osnovni Apolonov atribut je lira; svirajući, on ushićuje bogove, divlje životinje, pa čak i kamenje (Euripid, Alkest, 579 i dalje; Apolon sa Rodosa, I, 740). Luk, drugi Apolonov atribut, takođe predstavlja deo šamanske opreme, ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma; simbolika luka je raširena posvuda. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet, međutim, primenjuje i za Ramu, Budu, i druge mitske junake i likove. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu staru temu, kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku.
treba da pričvrsti za nebo.fourteen Reč je, naravno, o tekstu koji je nastao kasnije ali je predanje o kojem on govori staro. Ilijada (14, 258 i dalje) prikazuje Noć kao prilično moćnu boginju: sam Zevs izbegava da je naljuti. Značajno je što je najslavnija objava Zevsove svemoći bila dovedena u vezu s viđenjem koje je Vrhovni gospodar tražio od jednog iskonskog božanstva. Kosmološka uputstva koja daje Noć na neki način predstavljaju ponavljanje postupka Geje i Urana kojim se prekida borba za vrhovnu vlast. Kao što smo to već zapazili, neka iskonska božanstva su preživela trijumf Olimpljana.
Iskustvo kosmičkog vremena, pogotovu ako se imaju u vidu ratarski radovi, dovodi na kraju do prihvatanja ideje o kružnom vremenu i o kosmičkom ciklusu. Pošto su svet i ljudsko postojanje vrednovani terminima iz biljnog života, kosmički ciklus shvaćen je kao beskrajno ponavljanje istog ritma: rođenja, smrti, ponovnog rađanja. U postvedskoj Indiji, ovo shvatanje razvijaće se unutar dve međusobno usaglašene doktrine: jedna je o ciklusima (yuga) koji se beskonačno ponavljaju, a druga o seobi duša. Pored toga, u mnogim religioznim sistemima Bliskog istoka ponovo će se javiti arhaične predstave o periodičnom obnavljanju Sveta, iznova protumačene i prihvaćene. Kosmologije, eshatologije i mesijanstva koji će tokom dva milenijuma preovladavati na Orijentu i u mediteranskom svetu, imaju svoje korene u shvatanjima neolitskih ljudi. Podjednako su značajna bila religiozna vrednovanja prostora, što se, pre svega, odnosi na prebivališta i sela. Življenjem nu stalnom boravištu drugačije se organizuje »svet« nego što se to čini u nomadskom životu. Za ratara, »pravi svet«, prostor u kom on živi, jesu kuća i obrađena polja. »Središte sveta« je mesto posvećeno obredima i molitvama i tu se stupa u dodir s nadljudskim bićima. Ne znamo koja su religiozna značenja neolitski ljudi Bliskog istoka pripisivali svojim kućama i selima. Znamo jedino da su, od izvesnog trenutka, počeli da quality oltare i svetilišta.
stavljale sećanja neke istorijske ličnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je o dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni product. Jedna himna (Jašt thirteen) slavi Prorokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda i biljke su verovale« (13 : 93 i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se proširiti na sedam kontinenata« (13 : 95) .5 Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivši njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noći, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.« 6 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi set i tako je začet Zaratustra. 7 Još pre njegovog rođenja, Ahraman i devi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo takvim sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar.
The great thing about this exercise allows you to move at your personal tempo, without the need of forcing or straining. The core openings produce extra inside Room, and take pressure off your backbone and internal organs in order that they function extra successfully. You furthermore mght gain flexibility, energy, increased respiration ability, and so considerably more.
u brojnim tradicionalnim kulturama. Ipak, jedino su u Indiji ovi mitovi doveli do get more info stvaranja određenih tehnika žrtvovanja kontemplativnih metoda i spekulacija koje su imale tako odlučujuću ulogu pri buđenju jedne nove religiozne svesti.
odiže telo, in time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa, prelazeći, u obrnutom smeru, devet meseci trudnoće. A pošto je grob poistovećen sa Svetom, zagrobne ponude dobijaju kosmičko značenje. Pored toga, ponude, »hrana za Smrt«, imaju i seksualni smisao (u mitovima, snovima i ženidbenim pravilima čin »jedenja« kod Indijanaca Kogi simboliše seksualni čin), pa prema tome predstavljaju »seme« koje oplođuje Majku. Za školjke se vezuje prilično složena simbolika koja nije samo seksualna: a person predstavljaju žive članove porodice, dok pužev oklop označava »muža« umrle, jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu, devojka bi, čim stigne na drugi svet, »tražila muža«, što bi izazvalo smrt nekog mladića iz plemena .. ,fourteen Ovde prekidamo analizu religiozne simbolike koju skriva pogreb kod Indijanaca Kogi. Ali, treba naglasiti da nam je ta simbolika, ako joj se pristupi jedino sa stanovišta arheologije, podjednako nepristupačna kao i neka paleolitska grobnica. Poseban modalitet arheoloških dokumenata ograničava i osiromašuje »poruke« koje su oni sposobni da prenesu. Tu činjenicu nikada ne treba izgubiti iz vida kada se suočimo sa siromaštvom i neprozirnošću naših izvora.